Istorija “VENČANICE” je vezana sa običajima i crkvom, pogotovo u doba kada je crkva imala veliki uticaj na narod.
Običaj je delimično nestao u srednjem veku kada su devojke birale najlepšu haljinu koja je predstavljala ne samo njih, već i njihove porodice. U tom periodu venčanje je bilo mnogo više od rituala sjedinjenja dvoje ljudi, ono je predstavljalo povezivanje porodica, u nekim slučajevima i država. Tada su mlade birale “VENČANICE” u stilu tradicionalnih nošnji ukrašenih sa što više detalja i ukrasa. Raskošnost i lepota venčanice ukazivali su na materijalno stanje porodice. Ipak, bilo je mnogo više siromašnih porodica čije mlade nisu mogle priuštiti takvu raskošnost, pa su one na dan venčanja nosile najlepšu haljinu iz lične garderobe (najčešće onu koju su nosile samo nedeljom u crkvu).
Do 19. veka postepeno se vraćala tradionalna venčanica, veo i buket, ali često u sivoj ili krem boji. Haljina Kraljice Viktorije, izložena u Engleskoj, žućkastosmeđe je boje.
Po slikama iz početka 19. veka se vidi da su se mlade postepeno vraćale na belu boju za haljine na venčanju.
Tek krajem XIX veka i pod jakim uticajem crkve, pobožne mlade žene potvrđuju svoje devičanstvo belom bojom koja je predstavljala simbol nevinosti, nežnosti i čestitosti.
Posle toga, tradicionalna bela venčanica prati modu i ekonomske uslove, postaje kratka haljina za vreme ratova zbog nestašice tekstila, pa ponovo dugačka posle rata. Modni kreatori, kao Dior predstavljaju dugačke i široke haljine, modeli koji će godima biti u modi.
Princeza Dajana od Velsa je za venčanje nosila model koji podseća na haljine iz pedesetih godina, široku venčanicu, obogaćnu perlama i vezenim detaljima. Taj model postaje jako atraktivan.
Početkom devedesetih godina pojavljuju se umerenije “VENČANICE” i boje. Na početku samo cvetni detalji, pa su kreatori počeli da nude i crvene, ružičaste i druge boje.
“VENČANICE” U SVETU: